Knjižare igraju važnu ulogu u kulturnom životu Srbije — ne samo kao prodajna mesta, nego i kao centri okupljanja ljubitelja pisane reči, izdavača i lokalnih autora. Evo pregleda najnovijih podataka koji pokazuju koliko ih ima, kakvi su trendovi, i šta očekivati u budućnosti.

Broj knjižara i čitalaca u Srbiji

Prema izvorima iz oktobra 2024. godine, u Srbiji postoji 327 knjižara (Izvor: Rentech Digital). Ovo je porast od otprilike 4,10% u odnosu na prethodnu godinu. 

• Od tih knjižara, 245 (74,92%) su zasebni, pojedinačni objekti (single-owner), dok su 82 (25,08%) deo većih lanaca.
• Što se tiče online prisustva: 203 knjižare imaju svoj sajt, dok 124 nemaju. Takođe, mnoge koriste društvene mreže — Facebook, Instagram, LinkedIn, X (bivši Twitter) kao platforme za promociju.

Jedan od najistaknutijih lanaca su Delfi knjižare: ima oko 41 knjižaru / shop sa poklon-artiklima u 21 gradu i mestu u Srbiji. (Izvor: Ekapija ) 245 knjižara u Srbiji posluju sa jednim vlasnikom, dok preostalih 82 posluju u vlasništvu većih brendova.

Prema Statista predviđanjima, tržište knjiga u Srbiji će u 2025. imati prihod oko 142,33 miliona američkih dolara. Međutim, očekuje se godišnji pad stope rasta (CAGR) od približno -1,22% u periodu od 2025-2030. 

Takođe, broj čitalaca je procenjen na 2,3 miliona u 2025., što daje oko 41,7% penetracije tržišta za knjige. 

Konkurentne cene štampe, visok kvalitet i decenije iskustva. Za sve informacije pošaljite nam upit na stranici kontakt ili nas pozovite telefonom. ​​​​​​​

Trendovi i izazovi

• Iako se broj knjižara povećava, industrija “knjiga, novina i papira” beleži opšti pad u prihodima po IBISWorld izveštaju: CAGR između 2019 i 2024 pokazuje pad od oko 0,7% godišnje.
• Online prodaja i digitalni kanali igraju sve veću ulogu kako knjižare „idi online“ ili se integrišu sa internet trgovinom. Trend rasta e-komerca u Srbiji (broj online trgovina, broj transakcija) daje naznake da se knjige sve više kupuju i putem interneta.

Knjižarsko tržište u Srbiji 2024-/2025. pokazuje stabilnost sa blagim rastom broja knjižara, posebno u lancima kao što je Delfi. Međutim, izazovi su realni: pad prihoda u sektoru papira/novina/knjiga, potreba za digitalizacijom i online prisustvom, i prilagođavanje novim navikama kupaca.

Za Beograd, kao najveći kulturni i ekonomski centar, budućnost knjižara će najviše zavisiti od sposobnosti da se kombinuju klasično iskustvo kupovine knjige s modernim uslugama kao što su internet/narudžbine, spojevi sa drugim navikama poput knjižara-kafića, i događaji uživo (promocije, književne večeri).