Svake godine 8. septembra obeležava se Svetski dan pismenosti, inicijativa UNESCO-a pokrenuta 1967. godine od strane Irana koja podseća svet na važnost osnovne i funkcionalne pismenosti. Tema za 2025. godinu bila je „Promovisanje pismenosti u digitalnoj eri”, sa naglaskom na to koliko ljudi uspeva da koristi čitanje, pisanje i digitalne veštine u svakodnevnom životu.
Globalno stanje i inicijative
Prema podacima UNESCO-a iz 2024. godine, oko 763 miliona odraslih i mladih širom sveta i dalje nema ni osnovne veštine čitanja i pisanja (UNESCO Institute for Statistics, 2024). Istraživanja Evropske komisije u okviru programa PIAAC (2018) pokazuju da čak 20–27% odraslih u EU ima poteškoće sa razumevanjem složenijih tekstova, administrativnih obrazaca ili digitalnih sadržaja. Tokom 2025. godine, brojne kampanje u Evropi i Aziji fokusirale su se na povezivanje funkcionalne pismenosti i digitalnih kompetencija, jer bez razumevanja sadržaja nema potpune društvene inkluzije. U Srbiji je ovaj dan propraćen člancima u medijima i kroz lokalne inicijative ali je obeležavanje na nivou države, nažalost, neprimetno godinama.
Konkurentne cene štampe, visok kvalitet i decenije iskustva. Za sve informacije pošaljite nam upit na stranici kontakt ili nas pozovite telefonom.
Funkcionalna pismenost u Srbiji
U Srbiji je osnovna pismenost gotovo univerzalna – popis stanovništva iz 2022. godine pokazuje da 99,3% populacije starije od 10 godina ume da čita i piše prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz 2023. godine.
Međutim, situacija je složenija kada se govori o funkcionalnoj pismenosti.
- Prema istraživanju OECD PIAAC (2016, referentni podaci za Srbiju objavljeni 2018), oko 32% odraslih u Srbiji ima problema sa razumevanjem dužih tekstova i kritičkim čitanjem.
- Digitalna pismenost je posebno slabija: istraživanje Eurostat-a (2022) pokazalo je da samo 46% građana Srbije poseduje osnovne digitalne veštine, dok je oko 25% populacije potpuno digitalno isključeno.
- Ankete Ministarstva prosvete iz 2021. godine ukazale su da mladi nakon srednje škole često imaju nedovoljno razvijene analitičke i interpretativne veštine, što otežava dalji akademski i profesionalni razvoj.
Šta je zapravo funkcionalna pismenost?
Funkcionalna pismenost ne znači samo umeti čitati i pisati u tehničkom smislu. To je sposobnost primene znanja u svakodnevnim situacijama: razumevanje lekarskih izveštaja, praćenje uputstava za lek, popunjavanje poreskih obrazaca, tumačenje vesti ili korišćenje online bankarskih i administrativnih servisa.
Drugim rečima, to je razlika između formalnog znanja i praktične primene. Osoba može biti formalno pismena ali funkcionalno nepismena ukoliko ne ume da upotrebi ono što pročita u realnim životnim okolnostima.
Perspektiva za Srbiju
Za Srbiju, izazov u narednim godinama ne ostaje samo očuvanje visoke stope osnovne pismenosti, već i razvoj funkcionalne i digitalne pismenosti. To može podrazumevati:
- modernizaciju obrazovnog sistema,
- kontinuirane obuke nastavnika,
- promociju kritičkog mišljenja i čitalačke kulture,
- programe obrazovanja odraslih i starijih, posebno u ruralnim sredinama.
Ovakav pristup ima potencijal da pismenost prestane da bude formalna kategorija i postane alat za svakodnevni život, zapošljavanje i aktivno građanstvo.