Analizirajući mišljenja pedagoga i logopeda postoje oprečni stavovi o tome da li dete treba da čita ili čak zna da piše pre polaska u školu. Od apsolutno da, do nema nikakve potrebe, odgovori su koje možete čuti.
U predškolskom periodu se razvijaju neke veštine koje utiču na čitanje i pisanje. Dete treba da čisto izgovara sve glasove, jer u slučaju da ako radi supstitucije (zamene), omisije (ispuštanja) ili distorzije (iskrivljenja) u izgovaranju dovešče do toga da čita i piše reči onako kako ih izgovara tako i piše – pogrešno.
Takođe, dete treba da ima dobro razvijenu glasovnu i slogovnu analizu i sintezu, što znači da kada postavimo detetu da spoji glasove/slova Z D R A V O u reč – treba spojiti i znati da je to reč zdravo, ili pitati dete kako bi napisalo reč PILE, gde dete tada treba da raščlani reč na glasove.
Međutim, pojedini stručnjaci smatraju da dete nikako ne treba forsirati i pripremati za čitanje i pisanje pre nego što pođe u školu. Roditelji treba detetu da ponude knjigu, ali ukoliko ne pokaže interesovanje, dete ne treba forsirati, jer će stvoriti kontra efekat.
Ključno pitanje je da li je detetov govorni razvoj u predškolskom uzrastu na potrebnom nivou za usvajanje pismenosti i kakva je motivacija deteta za učenje čitanja i pisanja. Postoje deca koja spontano čak i samostalno počnu da čitaju oko šeste godine dok ima dece koja čitaju posle prvog polugodišta prvog razreda.
Rešenje je posmatrati sopstveno dete i proceniti koliko može da postigne u svom uzrastu. Polazak u prvi razred je dovoljno stresan i bez pritiska roditelja. Ako dete izrazi interesovanje za čitanjem pre polaska u školu treba ga podržati, u suprotnom naučiće u prvom razredu sa ostalom decom kada će mu možda u drugačijoj atmosveri biti još zanimljivije.