Pronalazač Alojz Zenefelder je 1796. godine osmislio litografiju, grafičku tehniku ravne štampe sa kamenih ploča. Ova tehnika se veoma brzo raširila po Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, Španiji, Holandiji i SAD, a umetnici su ubrzo shvatili da nova tehnika verno prenosi njihov crtež sa svim detaljima i tonskim gradacijama.
Litografija je u Francuskoj naišla na dobar odziv umetnika kao što su Ežen Delakroa i Teodor Žeriko, a sa Gojom i Domijeom, tehnika je definitivno postala jedan od cenjenih umetničkih medijuma.
Za pravu razliku litografije od njene reproduktivne uloge najzaslužniji su umetnici Nikola Tusan Šarle, Žan Ogist Dominik Engr, Teodor Žeriko, Ežen Delakroa, Francisko Goja. Jedan od najpoznatijih litografa je Onore Domije sa više od 4000 grafičkih listova. Od modernijih autora tu su Eduard Mane, Fanten Latur, Ežen Karije i Odilon Redon. Među savremenim umetnicima tu su Edvard Munk, Žorž Ruo, Pablo Pikaso i Antoni Klave.
Litografiju u boji je na umetnički nivo podigao Tuluz-Lotrek, kao i Žil Šere koji je osmislio 3 kameni litografski postupak pri kome je mešavina tri boje (obično crvene, žute i plave) omogućila izuzetan intenzitet štampe boje i teksture.
Litografski plakat pokrenuo je novi talas modernog oglašavanja zbog visokog kvaliteta i živopisnog dizajna koje je ova tehnika dozvolila.
1890-1900 – Epoha napretka i secesija
Alfons Muha Grk koji radi u Parizu, stvorio je prvo remek-delo dizajna plakata u stilu Lepe epohe. Plakati su ubrzo transformisali pariske saobraćajnice, pretvarajući ulice u ono što je jedan savremenik nazvao “galerijom slika siromašnog čoveka“.
1900-1914 – Novi vek i rani modernizam
U ovom periodu došlo je do pomeranja stila ka funkcionalizmu, ravni oblici i boje učinili su dela savremenijim u njihovom vizuelnom jeziku.
1914-1919 – Prvi svetski rat i boljševička revolucija
Prvi svetski rat iskoristio je moć plakata za političku propagandu. Korišćen je za regrutovanje vojnika, podsticanje donacija, jačanje morala i isticanje zla opozicije.
1919-1938 – Između svetskih ratova: modernizam i art deko
Kako se društvo sve više industrijalizovalo, tako se menjao i stil plakata. Moderni umetnički pokreti poput dadaizma, futurizma, ekspresionizma i kubizma postali su nova inspiracija. Uvedeni su prvi kursevi grafičkog dizajna koji pokazuju koliko se umetnost razlikovala od čiste ilustracije i likovne umetnosti.
1938-1950 – Drugi svetski rat i kraj kamene litografije
Dizajn plakata u Drugom svetskom ratu ponovo je odigrao veliku ulogu u prenošenju ratnih poruka, međutim, uloga mu se smanjila, jer su drugi oblici medija poput radija, a kasnije i televizije počeli da preuzimaju primat.
1945-1965 – Modernizam posle Drugog svetskog rata
1950-ih je zabeležen “procvat plakata“ koji je stvorio dva glavna različita stila – potrošački i korporativni. Potrošački stil su odlikovale žive, jarke boje, razigrani motivi i hirovitost. Korporativni ili švajcarski stil je bio visoko struktuiran i sistematičan u svom dizajnu.
1965-1972 – Šezdesete i umetnost pobune
Plakati u ovom razdoblju postali su nadrealistički, psihodelični sa lepršavim fontovima. Pop art i pulsirajuće slike Op-Art-a u duginim bojama definisale su ovaj period.
1970 – 1989 – Postmodernizam
Postmodernizam je i sada preovlađujući stil. Tokom ovog perioda najuticajniji je bio Volfgang Veingart. Eksperimentisao je da bi proizveo složene, haotične, razigrane i spontane dizajne.
Digitalni plakati
Razvojem programa na računarima kao što su Adobe Creative Suite, dizajn postaje još napredniji. Plakati postaju kultni, posebno za reklamne događaje i svirke. Ako oglašavaju popularne umetnike, sami plakati postaju kolekcionarski predmeti.
Ako je Vam je potreban moderan dizajn i plakat vrhunskog kvaliteta, na pravom ste mestu. Nalazimo se u centru Beograda, pozovite nas telefonom ili nam pišite, brzo i lako ćemo pronaći zajednički jezik.
Unapred se radujemo saradnji.